О књизи: година / - Шта заборављаш овде, а?! - Тресем се "Ми сада живимо", каже Алфа са месождерским осмехом. "Соба ми је изнајмљена. - Да ли ти је драго што имаш нове комшије, Мурка? - руга се не могу да одговорим, изгубио сам све речи од вучје безобразлуке, шапућем ужаснуто, вели звер, похлепно. гладан поглед је јасно да вукодлацима није потребна соба која се може уклонити. Потребан сам им. Упоран... Човек је сигуран да сам му ја пар. Други сања да ме заведе. Налетели смо на погрешног! Вуковима се не може веровати. Само како да ово објасним свом глупом срцу?